BUr – BUÅ¡ – sanovnik

trpeza u nekom zapushtenom dvorishtu pored oronule i stare kuce. umrli koji je bio drag i mio, prikazao se u vidu loptastog oblika sa nosem i rukama i ocima.pitao sam ga kako je na onom svetu i da li postoji nesto posle zivota. On je odgovorio potvrdno ali nekako nesigurno.Pitao sam ga da li je tamo sam, odgovorio je potvrdno. Prokomentarisao sam da je on sam zato shto svako ima svoj raj i da je zato sam i on se slozio sa tim. na kuci je bila zakacena neka tabla drvena na kojoj je pisalo neshto o postu, nesto sto se rimovalo kao neka mala pesma npr. post je dobar, on je ovo… on je ono… U to izlazi iz kuce njegog brat, stariji covek onako vitak i visok. Pitao me je da sednem za trpezu na shta sam ja pristao jer sam bio gladan. Za trpezom smo se nashli ja, njegov umrli brat koji nije promenio oblik i on. U tom trenutku na kapiju ulazi devojka crne duge kose, bila je vrlo lepa. Rekla je da je gladna i sela je za trpezu. Gozba je pocela.